Зашто НАТО окружује Русију
Слична ситуација могла би да се понови, пошто су се руски и амерички председници Дмитриј Медведев и Барак Обама у свом првом сусрету договорили да се до краја године преговара о смаoeеoeу броја стратешких нуклеарних бојевих глава на око по 1.500 у свакој од ових сила. "Амерички званичници признају да контрола стратешког наоружаoeа много више занима Русију - чији нуклеарни арсенал брзо пропада - него Сједиoeене Државе", пише "Вашингтон пост", а "Волстрит "Yорнал" у коментару објашoeава да би "смаoeеoeе америчког нуклеарног арсенала у квантитету и квалитету било подстрек за Северну Кореју, Пакистан, а можда и Иран да ојачају свој нуклеарни потенцијал, пошто би им одједном била отворена врата да достигну стратешки паритет с последoeом суперсилом".
Из перспективе Вашингтона важније је зауставити нуклеарни програм Ирана него смаoeити број пројектила који би са руске територије могли да погоде циsеве у САД. (Процеoeује се да Американци имају 4.100 оваквих ракета, а Руси око 5.200.) У Обаминој администрацији не верују да zе се после сусрета двојице председника у односу Русије према Ирану било шта променити.
ОБАМА И МЕДВЕДЕВ СУ У БРИТАНСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ присуствовали самиту Групе 20, која окупsа најпродуктивније земsе света, и која је требало да "спасе светску економију". Исход овог састанка на врху (односно претходног договора министара финансија) јесте пакет од хиsаду сто милијарди долара за помоz земsама у развоју и за унапре?еoeе глобалне трговине. У почетку, највеzу корист од овог новца имаzе Ме?ународни монетарни фонд, компромитован деценијама условsаваoeа маoeе развијених држава, коме је са укупним богатством од 750 милијарди долара удахнут нови живот.
Још, ме?утим, није јасно како zе се убудуzе одлучивати о кредитима, иако су Сједиoeене Државе најавиле да би Бразил, Индија и Кина требало да имају веzи утицај. Вашингтон са 17 одсто гласова у Одбору ММФ-а практично има право вета, док са гласовима западноевропских земаsа има прави монопол у одлучиваoeу. Ако се зна да zе на рачун Фонда после самита Г-20 прве веzе суме новца уплатити Јапан и Кина, треба веровати да zе и oeихови гласови ускоро више вредети. Ипак, још никакав договор о томе није постигнут, веz само најавsен за 2011, као што још нема договора о даsој либерализацији светске трговине.
Критичари лондонског сусрета на врху кажу да ништа добро од овако ексклузивног скупа није могло ни да се очекује и да је у одлучиваoeе требало да буде укsучено много више земаsа. Нобеловац ?озеф Стиглиц противи се идеји да ММФ или Светска банка располажу новцем богатих земаsа и да га онда позајмsују сиромашнијима. "Тај новац треба да иде директно земsама са маoeим приходима, а не посредницима као што су Светска банка или Уједиoeене нације или Програм УН за развој (УНДП)", рекао је Стиглиц.
НА САМИТУ НАТО-а ПРВИ ПУТ су учествовали Хрватска и Албанија. Македонија још чека иза врата која јој је залупила Грчка, а са сличном судбином суочио се и дански премијер Андерс Фог Расмусен који се муслиманском свету (односно Турској, као "јединој правој муслиманској чланици Алијансе") замерио "лошом реакцијом" после објавsиваoeа карикатура пророка Мухамеда у данској штампи. Ипак, НАТО наставsа да се шири.
Веz поменути совјетски академик Јаковsев непосредно пред смрт 2005. дао је интервју московском "Комерсанту" и објаснио шта се СССР договорио са САД о будуzности НАТО-а у Рејкјавику 1986. "То је било најозбиsније питаoeе. У мом присуству, Горбачов се с Реганом договорио да се и Варшавски пакт и НАТО претворе у политичке организације, али то није било ставsено у саопштеoeе и Американци су нас обманули. Ми смо распустили Организацију Варшавског договора, а они су почели да оснажују НАТО. Најчистија обмана. Они кажу да нисмо то ставили у споразум, али јесмо се договорили. Томе су присуствовала шесторица: Реган, Горбачов, Шеварднадзе, ја и два преводиоца."
Зашто су Сједиoeене Државе решиле да агресивно шире НАТО? Можда се одговор може наzи у делу Халфорда Макиндера, британског географа и оца геополитике, који је пресудно утицао на изглед Европе после Првог светског рата. "Онај ко влада источном Европом, управsа Средишoeом земsом. Ко влада Средишoeом земsом, управsа Светским острвом, а ко влада Светским острвом, управsа светом", написао је Макиндер у поруци за светске лидере који су 1919. преговарали у Версају. Он је под Средишoeом земsом (Heartland) подразумевао територију Русије, а под Светским острвом Евроазију и тражио да се по сваку цену спречи немачки покушај да освоји источну Европу чиме би јој био отворен пут ка стратешки важној Русији, која чува и огромне залихе рудног богатства. Зато су као брана Немачкој основане Поsска, Чехословачка и Југославија.
Да ли су сада Сједиoeене Државе преузеле освајачку улогу царске Немачке?
